Isus je prema hrišćanskom vjerovanju širio svoju veru, ljubav, razumevanje, skromnost, snishodljivost po Galileji, Judeji i okolnim provincijama zbog čega je osuđen na smrt razapinjanjem na krst, da bi trećeg dana vaskrsao iz groba u koji je bio smješ10 poslije smrti na krstu.
Pojedinci su bili prilično nezavisni ali su se povremeno okupljali radi službe Božije i zajedničkih aktivnosti. U početku su hrišćanski kaluđeri živeli na neformalan način, tako što su stariji kaluderi, poznati po svojoj mudrosti, savetovali početnike. Isposnici su održavali veze sa društvom primajući posetioce i pletući košare za prodaju na pijacama. Još od vremena pustinjskih isposnika, postojale su i monahinje.[one]
Lionski II (1274) (donosi odluku o reformi crkve i za kratko vrijeme uspostavlja jedinstvo istočne i zapadne crkve, radi zajedničke borbe u krstaškim ratovima.
Tertulijan odbija svaku vezu vere sa znanjem, odnosno religije sa filozofijom. Poznat je po svojim izjavama: „svaki priprosti hrišćanin bliži je bogu od Platona“ i "credo quia absurdum" (verujem jer je besmisleno).
Ови аутори су знани као црквени оци. Посебно познати су: Игњатије Богоносац, Поликарп, Јустин Филозоф, Иринеј Лионски, Тертулијан, Климент Александријски и Ориген.
” означава изабраног Посредника и Помазаника Божијег који ће доћи на свет како би у верском погледу посрнуло човечанство вратио ка Богу Творцу те како би у својој природној вези и заједници са својим Творцем човечанство пронашло разлог свог истинског постојања и стекло вечно постојање као дар Божији људима.
Долази до подјеле хришћанске цркве на Западну (латински језик) са сједиштем у Риму, и Источну (грчки језик) са сједиштем у Константинопољу, са значајнијим заједницама у Египту и Сирији. Западна и Источна црква се не слажу у многочему прије свега у вези бројних административних, литургијских и доктринарних ствари, од којих иступа посебно учење о филиокве, учење о чистилишту и примат папе у црквеној хијерархији. Шизма је остала и до данашњих дана.
Pogled na izraelsku stranu sa obale reke Jordan Uvereni da smo pronašli dokaz da su Srbi narod najstariji ili bar da u genima nosimo Mojsijev kod, nastavili smo put ka Crvenom moru.
Често се користи у пару са термином западно хришћанство, којим се означавају традиције хришћанског Запада.
У хришћанству постоје разне групе са разним вјеровањима које се прилично разликују од културе до културе и од мјеста до мјеста.
Година Исусовог рођења представља годину почетка Нове ере и новог начина рачунања времена. Исус Христос, Божији син, шири своје учење о спасењу од смрти међу људима, да би се коначно мученичком смрћу жртвовао за људски род и устао из мртвих те у ускрснуо и вазнео се на небеса.
Долази до појава дехристијанизације током Француске револуције, Шпанског грађанског рата, а посебно Октобарске револуције.
U sixteen. vijeku u zapadnom hrišćanstvu se javlja snažan vjersko-politički pokret reformacije čiji je vođa bio Martin Luter. Reformacija je zapadno hrišćanstvo podijelila na dvije osnovne struje: katolicizam i protestantizam (latinski: protestatio - protest). Povod za pobunu Martina Lutera bila je prodaja indulgencija, odnosno opraštanje grijehova, čak i budućih, vjernicima za novac. Indulgenciju je odobrio papa Julije II. Pokret reformacije i protivreformacije, rascjep do kog je došlo u zapadnom hrišćanstvu, bili su povod za mnoge duge i teške vjerske ratove (Vartolomejska noć, Stogodišnji rat).
Од свих ових хришћанских цркава у свету Православна Црква, или православно хришћанство се разликује у томе што је једино оно, тј. Православље, сачувало изворни облик Христовог учења онако како су то Христови Апостоли предали својим ученицима у првом веку. Зато је наша Црква – Православна, јер има право мишљење о Богу, јер на Misticno Hriscanstvo прави начин прославља Бога. Реч ”Православна” је заправо превод грчког израза ”Ортодоксна Црква” те нашу Црву можемо назвати и Ортодоксном, али пошто је реч Православна словенска и српска ми, као православни Срби, употребљавамо управо нама тај најближи израз – ”Православна Црква”. Као припадници Христове истинске заједнице која се зове Православном Црквом ми се зовемо-православним хришћанима. То је наш данашњи верски и животни идентитет који проналазимо у Спаситељу нашем Исусу Христу кроз Његову Свету Православну Цркву коју је Он лично основао.